Прошло је поприлично времена откад смо последњи пут победили Бугарску. Тачније, последњи пут смо победили 13. октобра 2004. године, када смо у Београду славили 33-10. Неки играчи тада нису били ни рођени, неки су били тодлери а остали би могли да се сврстју у ситну децу.
Бугарски комплекс
У модерно време Бугари су екипа која нам је задала чак четири пораза заредом, и некако се чинило као да имамо комплекс од њих. Никад није лако игрти против њих јер су увек мотивисани и спремни за победу. То су могли да осете и Молдавци пре неких две недеље, када су Бугари у последњим секундама меча, постигли есеј и прокренули меч у своју корист.Прошле године су нас лепо испрашили у Софији резултатом 30-7, где смо ми били конкурентни у другом полувремену, али смо зато у првом били катастрофални.
Фантастичан амбијент на БСК стадиону
На трибинама је била заиста сјајна атмосфера. Скупио се поприличан број људи који је дошао да подржи Србију. Неки кажу да је било чак око хиљаду људи. Нама се чини да ипак није, и да је било око 700-800, што је за рагби у Србији поприличан број.
Понекад ни број није толико важан колико позитивна атмосфера, која је изузетно мотивисала наше играче да пруже игру за победу.Било је пуно деце, било је и доста навијача из Бугарске који су дошли да подрже своје рагбисте. Све у свему, можемо бити задовољни.
Пуно грешака Србије у првом делу меча
Не можемо да буде задовољни нашом игром у првом делу меча. Доста смо грешили, имали смо необично велики број неизнуђених грешака. Користили смо лоше офлодове, које смо напамет бацали, где смо након тога губили лопту. Нисмо се придржавали плана игре. Дефанзива није била лоша али смо противнику давали прилике лако да поентира. Баш као и у 2. минуту када смо направили казну који је Смилко Дебренлијев успешно претворио за 3-0.
Одмах после шута кренули смо доста офанзивније, прво је Марко Гвозденовић одлично пробио линију одбране бугара и освојио двадесетак метара. Затим смо имали неколико казни у њихових 22 метара, где је на крају из рака лопту примио Милан Маринковић и незаустављивим продором постиже есеј.
У 9. минуту добијамо казну из изгледне прилике. Гвозденовић је наместио лопту и погодио казну за увећање вођства на 8-3. У 14. минуту поново смо шутирали на гол из казне и поново је Марко погодио за 11-3. Два поседа разлике.
А онда у 18. минуту фестивал наших грешака. Поставили смо напад, али је некако лопта изашла из рака. Бугарски играч ју је шутнуо а она се одбил директно Кипријану Ђорићу у руке, затим ју је он изгубио у контакту и до лопте је дошао горостасни Тодор Диклич који је сјјбуим продором освојио тридесетак метара, а онда лопта долази до Дебрелијева који постиже есеј. Исти играч претвара шут након есеја за 11-10.
Тада смо кренули са нападима, и у 31. минуту из једног од њих Гвозденовић постиже есеј, који и претвара за 18-10. Дебрелијев затим постиже три поена из казне и смањује на 18-13. Исти играч постиже бравуку у 40. минута када са више од пола терена погађа из казне. Резултат је 18-15.
Србија убедљивија у другом делу
Стартовали со фантастично акцијом из аута, коју смо извели на одличан нашиј. Лопта је брзо дошла до Каспара Стругара који продором постиже есеј. Гвозденовић је сигуран у шуту за 25-15. У 53. минуту је виђена најбоља акција меча. Имали смо казну на 15 митара од есеја динара. Гвозденовић је приметио Антоана на кралу и шутнуо ка њему. Лопта је буквално доклизала у наручје антоана Јововића, који се само поклонио и постигао есеј.У том тренутну је било 30-15.
Затим су нас бугари гњавили једно 20. минута на нашој половини терена. Иако смо се добро бранили, пропустили смо шаншу да сигурно изађено из наше зоне 22 метара и пребацимо протисак на други део терена. Ипак није нам то пошло за руком и на крају смо примили есеј од стране Дмитара Георгијева који смањује на 30-21.
У 2. минуту Србија је кренула да користи посед лопте на најбољи могућни начин. Лопта је дошла прво до Бојана Чечарића који је направио продор од 20 метара. Да би лопта потом дошла до Јанка Земуна Милинкоивћа који постиће јко лепо есеј за 35-21. Гвозденовиућ је сигуран за 37-21.
Потом су Бугари преко Владислава Михова постигли нови есеј са претврањем. До смо ми постили фантастичне поене преко Алена Ћосовића који постиже есеј, а Гвозденовић је сигуран из конверзије за коначних 44-28.
Састав репрезентације Србије: Игор Маринковић, Костадин Ђорић, Данијел Стојановић, Мирко Ранковић, Иван Бороћино, Ален Ћосовић 5, Кипријан Ђорић, Милан Маринковић 5, Јанко Земун Милинковић 5, Игор Гајић, Драган Кокановић, Марко Гвозденовић 19, Каспар Стругар 5, Антоан Јововић 5, Бојан Чачерић.
Стручни штаб: Морис Логуе, Борис Мартић, Енес Исаки, Бојан Котлар, Александар Недељковић и Стеван Илијашевић.
Са овом утакмицом завршен је циклус ове сезоне. Србија је заузела 2. место у групи. Молдавија је била прва и изборила место у плејофу против Данске који је на програму 24. маја.